''Namerno nismo pozivali strane goste na proslave'', oglasio se Putinov pomoćnik uoči parade: Evo koji zvaničnici će se ipak pojaviti, Kremlj burno reagovao na poteze određenih lidera

Nekada velika demonstracija ruske vojne moći, moskovska parada za Dan pobede sve više se pretvara u skromno okupljanje.

Ove subote, 9. maja, na Crvenom trgu neće biti ni vojnih vozila ni kadeta, a izostanak teške tehnike pratiće i izuzetno mali broj stranih gostiju. Kremlj je smanjeni format proslave objasnio ''trenutnom operativnom situacijom'', piše Euronews.

Od američkih predsednika do okupacionih vlasti

U vreme boljih odnosa sa Zapadom nakon raspada Sovjetskog Saveza, proslavama Dana pobede prisustvovali su brojni zapadni lideri. Američki predsednik Bil Klinton, britanski premijer Džon Major i kanadski premijer Žan Chrétien bili su među gostima 1995. godine.

Deset godina kasnije na paradi je bio Džordž Buš, uz lidere Francuske i Nemačke, a nemačka kancelarka Angela Merkel posetila je Crveni trg 2010. godine.

Međutim, nakon ruske ilegalne aneksije Krima 2014. i početka invazije na Ukrajinu, zapadni lideri prestali su da dolaze. Početkom rata 2022. spisak gostiju postao je još kraći, a onaj za 2026. godinu najkraći je u modernoj istoriji Moskve.

Ove subote na Crvenom trgu očekuju se samo dva međunarodna lidera: predsednik Laosa Thongloun Sisoulith i malezijski vrhovni vladar Sultan Ibrahim.

Iako Kremlj insistira da će prisutan biti i slovački premijer Robert Fico, on je sam potvrdio da ne planira da dođe na paradu. Njegov zamenik ministra spoljnih poslova Rastislav Chovanec izjavio je da bi Fico mogao da iskoristi posetu Moskvi kako bi Vladimiru Putinu preneo poruke Volodimira Zelenskog, što je za Kremlj verovatno gori scenario od samog nedolaska.

Među onima koji nemaju izbora osim da se pojave nalaze se lideri ruskih okupacionih vlasti koje je Moskva postavila na okupiranim gruzijskim teritorijama. Dolazak su potvrdili Badra Gunba iz Abhazije i Alan Gaglojev iz Južne Osetije, regiona nad kojima je Moskva preuzela kontrolu nakon invazije na Gruziju 2008. godine.

Kao i svake godine, na paradi će biti i beloruski lider Aleksander Lukašenko, čiji status ''stranog lidera'' EU i SAD ne priznaju.

Prisustvovaće i delegacija Republike Srpske predvođena Miloradom Dodikom.

Odsustvo koje Putina najviše boli

Suočen sa praznim tribinama, Kremlj tvrdi da niko nije ni bio pozvan. Pomoćnik Vladimira Putina, Jurij Ušakov, izjavio je da pozivnice stranim liderima nisu ni slane.

- Za razliku od prošle godine, namerno nismo pozivali strane goste na proslave - rekao je.

Ipak, neki nedolasci bole više od drugih. Jermenski premijer Nikol Pašinjan poručio je da neće doći u Moskvu, i to nedugo nakon što je u Jerevanu ugostio desetine stranih lidera na samitu Evropske političke zajednice, demonstrirajući međunarodnu podršku Jermeniji.

Međutim, Moskvu nije razljutio Pašinjanov muzički nastup sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, već dolazak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Jermeniju, zemlju koja se dugo smatrala najbližim ruskim saveznikom na Južnom Kavkazu.

Zbog posete Zelenskog, Moskva je pozvala jermenskog ambasadora na razgovor, a rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je pružanje platforme ukrajinskom predsedniku kao ''kategorički neprihvatljivo''.

Portparolka Maria Zaharova optužila je Jermeniju, ''prijateljsku, bratsku zemlju'', da ugošćuje ''teroristu'' i upitala: - Na čijoj ste strani istorije?-

Pašinjan je odgovorio izjavom da Jermenija ''nije saveznik'' Rusije u ratu protiv Ukrajine, dodajući da na paradu ne dolazi zbog predizborne kampanje za parlamentarne izbore 7. juna.

Zelenski je u četvrtak izjavio da su neke Moskvi prijateljske zemlje kontaktirale Ukrajinu u vezi sa planovima svojih zvaničnika da prisustvuju paradi.