„Pravi palačinke, ne popravljaj kola!“: Srpkinja radi posao koji većina muškaraca ne ume, mušterije zaneme kad vide ko im popravlja auto

Neki su je posmatrali kao odstupanje od pravila koje niko nikada nije zapisao, ali ga svi slepo ponavljaju. Drugi su mislili da je njen izbor samo prolazna faza. A ona je, kako sama kaže, samo ostala verna onome što je u njoj bilo jače od svih sumnji – ljubavi prema automobilima.

U svetu u kojem se zanimanja i dalje dele na „muška“ i „ženska“, Stanislava Staša Timotijević odavno je odlučila da ne živi po pravilima koja joj društvo nameće. Iako je završila fakultet i mogla da vodi potpuno drugačiji život, kancelarijsku stolicu zamenila je garažom, dizalicom i mirisom motornog ulja.

I nije pogrešila.

Danas je mnogi znaju kao ženu koja popravlja automobile, ali oni koji je upoznaju brzo shvate da Staša ne popravlja samo kvarove – ona godinama razbija i predrasude.

„Meni je garaža terapija. Kad sam tamo, osećam da sam dobro utrošila vreme. Muž mi kaže da sam mnogo manje nervozna otkad više vremena provodim među automobilima“, priznaje ona u podkastu "Beležnica duše."

Njena ljubav prema automobilima počela je još u detinjstvu uz legendarnu Zastavu 128. Dok su druge devojčice maštale o šminki i haljinama, Staša je sate provodila rastavljajući automobile sa bratom u porodičnom dvorištu.

„Kad se auto pokvari, meni to nije stres. To mi je zanimljivo. Svaki kvar je novi projekat“, kaže kroz osmeh.

Od dva koferčeta alata i rada u dvorištu stigla je do ozbiljne radionice i stalnih mušterija koje joj danas bez razmišljanja ostavljaju automobile.

Ipak, put nije bio lak.

„Ljudi i danas očekuju da je automehaničar muškarac. Bilo je komentara poput: ‘Sipaš ulje da praviš palačinke’. Ali više nemam potrebu nikome da se dokazujem“, iskreno kaže Staša.

Najzanimljivije su joj, priznaje, reakcije muškaraca kada shvate da će baš ona popravljati njihov automobil.

„Neki budu potpuno zbunjeni. Ne znaju da li se šalim ili ozbiljno govorim da sam automehaničar.“

Na društvenim mrežama često dobija i negativne komentare, ali mnogo više poruka podrške, posebno od žena koje joj pišu da ih inspiriše.

„Volela bih da žene makar nauče osnovne stvari o automobilima. Ne moraju same da popravljaju kola, ali je važno da znaju šta se dešava kada odu u servis i da ih niko ne gleda kao ‘prazan papir spreman za prevaru’.“

Posebno naglašava da ne postoje „muški“ i „ženski“ poslovi.

„Zašto žene mogu da budu inženjeri, a ne mogu automehaničari? Nikada nisam razumela zašto je ljudima to toliko šokantno.“

Danas Staša uspešno balansira između radionice i porodičnog života. Majka je devojčice, čeka drugu bebu i čak i u trudnoći ne odustaje od garaže.

„Kad vidim njih u radionici, nemam mira. Moram i ja nešto da radim“, kaže uz smeh.

Njena priča danas inspiriše hiljade ljudi upravo zato što je dokaz da čovek nikada ne treba da bira ono što društvo očekuje – već ono što ga istinski ispunjava.

„Ne postoje muški i ženski poslovi. Postoje samo stvari koje voliš ili ne voliš da radiš“, poručuje Staša, žena koja je uspela da popravi mnogo više od automobila.